Савремено доба донело је велики број екрана у животе деце – телефони, таблети, телевизори и конзоле постали су део свакодневице. Ипак, њихова употреба у вечерњим сатима може озбиљно нарушити квалитет сна.

Плава светлост коју емитују екрани утиче на производњу мелатонина – хормона који регулише сан. То значи да дете које користи уређаје пред спавање може теже заспати, спавати краће и имати немиран сан.

Стручњаци препоручују да се сви екрани угасе најмање 60 минута пре спавања. Уместо њих, родитељи могу предложити алтернативне активности: читање, цртање, лагано растезање или разговор у тишини.

Ограничење екранског времена у вечерњим сатима доприноси бољем спавању, али и развоју других навика које позитивно утичу на дечје здравље.

Деца воле предвидљивост – зато је доследна рутина пред спавање од велике важности. Она не само да сигнализира телу да је време за одмор, већ и умирује и пружа осећај сигурности.

Пример добре рутине може укључити:

• Вечеру најкасније сат и по пре спавања
• Купање или туширање
• Читање приче или мирна музика
• Гашење светала и екрана најмање 30 минута пре одласка у кревет

Стално понављање истих корака сваке вечери помаже детету да се психички припреми за спавање. Ово је посебно важно у предшколском и раном школском узрасту, када мозак још увек развија обрасце саморегулације.

Родитељи треба да буду стрпљиви и да не очекују тренутне резултате – понекад је потребно неколико недеља да рутина почне да даје ефекат, али она дугорочно доноси мирнији и квалитетнији сан.

Многи родитељи се суочавају са проблемима у дечјем сну – од тешког заспивања до честих ноћних буђења. Иако је то у одређеним фазама нормално, учестали поремећаји сна могу утицати на здравље и добробит детета.

Најчешћи изазови укључују:

• Ноћне страхове или море
• Одбијање да се легне у кревет
• Превремено буђење
• Дневну поспаност упркос довољном ноћном сну

Како би се ови проблеми решили, важно је увести рутину – ићи у кревет у исто време, избегавати узбудљиве активности пред спавање, и осигурати мирно, тамно и пријатно окружење. Родитељи треба да буду стрпљиви и доследни, јер стабилност и сигурност позитивно утичу на дечји сан.

Уколико проблеми потрају дуже од неколико недеља и утичу на свакодневно функционисање, препоручује се консултација са педијатром.

Потребе за сном се мењају у зависности од узраста детета. Правилна количина сна омогућава организму да се опорави, ојача и правилно развија. Светска здравствена организација и педијатријска удружења препоручују следеће:

• Новорођенчад (0–3 месеца): 14–17 сати дневно
• Бебе (4–11 месеци): 12–16 сати (укључујући дневне дремке)
• Мала деца (1–2 године): 11–14 сати
• Предшколци (3–5 година): 10–13 сати
• Школска деца (6–13 година): 9–11 сати
• Тинејџери (14–17 година): 8–10 сати

Важно је напоменути да ово нису крута правила – нека деца природно спавају нешто више или мање. Међутим, ако је дете константно поспано, раздражљиво или има потешкоће у учењу и концентрацији, могуће је да не спава довољно.

Сан игра пресудну улогу у физичком и менталном развоју деце. Током сна тело се регенерише, мозак обрађује информације прикупљене током дана, а хормон раста – који је кључан за развој – се лучи у највећој мери током дубоких фаза сна.

Деца која спавају довољно имају бољу концентрацију, лакше уче, емоционално су стабилнија и имају јачи имунитет. С друге стране, хроничан недостатак сна може довести до раздражљивости, смањене пажње, па чак и проблема у понашању.

Поред тога, сан утиче и на апетит – хормони који регулишу глад и ситост повезани су са режимом спавања. Зато је важно од најранијег узраста подстицати навике које подржавају здраво спавање, јер оне постају темељ за цео живот.